Bolesti

Savremen i uspešan tretman vaginalnog sekreta

Pojačan vaginalni sekret je jedan od najčešćih razloga zbog koga se žena obraća ginekologu za pomoć. Ovaj problem zna da bude vrlo neugodan i uporan.
Uzroci pojačanog vaginalnog sekreta su vrlo raznovrsni i brojni.
Anatomska blizina vaginalnog, čmarnog, i mokraćnog otvora, nošenje tesne odeće, promiskuitet, stresan način života, primena kontraceptivnih sredstava, prisustvo „ranice“ na grliću materice, samo su neki od mnogobrojnih faktora koji mogu da poremete ravnotežu mikroflore u vaginalnoj sredini i tako omoguće patogenim mikrobima da se nastane. Tako nastala infekcija menja izgled normalnog vaginalnog sekreta te on postaje gromuljičast i gnojav praćen neugodnim mirisom, svrabom i osećajem žarenja koji iritira sluzokožu vulve i vagine.
Ukoliko su faktori koji su doveli do pojave pojačene sekrecije prolaznog karaktera, primena odgovarajućih vaginalnih preparata može relativno brzo da popravi ovo neprijatno stanje i vrati vaginalnu mirkofloru u ravnotežu. Međutim u izvesnim slučajevima nakon dužeg ili kraćeg perioda oporavka, neprijatni pojačani sekret se ponovo javlja što dovodi do hronične iritacije vaginalne sluzokože i vulve pa se tada mora obaviti detaljniji ginekološki pregled ne bi li se utvrdio i otklonio tačan uzrok pojačane vaginalne sekrecije.

Rano otkrivanje - prevencija malignih bolesti

Danas se u medicini a posebno u ginekologiji, naglašava važnost preventivnih pregleda. To su redovni, kontrolni pregledi zdravih žena sa ciljem da se eventualno prisustvo bolesti otkrije u njenoj najranijoj fazi odnosno još u periodu kada bolest ne daje bilo kakve znake svoga postojanja a žena smatra da je potpuno zdrava. Zloćudne bolesti ženskih polnih organa ne nastupaju naglo, („preko noći“) već skoro po pravilu, u dužem vremenskom periodu, pokazuju izvesne kliničke predznake bolesti koje ginekolog, ukoliko dolazite na redovne kontrole, može na vreme da otkrije. Ako ste seksualno aktivni ili imate preko 18 godina potrebno je da bar 2 puta godišnje odlazite kod ginekologa na redovan kontrolni pregled. Rana dijagnostika je osnovni preduslov za uspešnu terapiju i izlečenje od najzloćudnijih bolesti. Dakle i kada smatrate da ste zdravi, potrebno je da povremeno uradite jedan sveobuhvatni detaljni („sistematski“) pregled. Tom prilikom će vaš ginekolog primenom savremenih dijagnostičkih postupaka i screening testova utvrditi da li postoje sumnjive promene koje iziskuju dalju dijagnostiku ili će vam reći da možete biti potpuno mirni u narednom višemesečnom ili godišnjem periodu.
Pogledajte poglavlje Savremena ginekološka dijagnostika.

Seksualno prenosive bolesti (Sexually Transmitted Diseases -STD)

su infekcije koje se prenose putem seksulanog odnosa sa jednog partnera na drugog. Pri tom je kontakt sa sekretom inficirane osobe od presudnog značaja a ne način na koji je kontakt ostvaren. Izazivači ovih bolesti mogu da budu virusi, bakterije, paraziti i drugi mikroorganizmi. Iako neke od ovih bolesti ne izazivaju burnu simptomatologiju, svaku seksualno prenosivu infekciju je potrebno uporno lečiti jer su posledice po zdravlje ozbiljne a ponekad i trajne. Zbog toga je vazno da se vodi računa o zaštiti tokom seksualnog odnosa što ujedno predstavlja i najbolju prevenciju ovih bolest. Leče se obavezno oba partenera.
    Najčešći uzročnici seksualno prenosivih bolesti:
  • Chlamydia trachomatis
  • Mycoplasma hominis
  • Ureaplasma urealyticum
  • Kondilomi (Humani Papilloma Virus)
  • Treponoma pallidum (Sifilis)
  • Trichomonas Vaginalis
  • Genitalni herpes
  • Hepatitis
  • HIV / AIDS (Sida)
  • Gonoreja ( Triper, Kapavac)
  • Stidne vaši
  • Urinarne infekcije

  • Bris genitalnog trakta žene (grlića materice, vagine, vulve...) može da ukaže na prisustvo različitih mikroba d ok antibiogram koji se tom prilikom radi izdvaja one lekove koji su najefikasniji u borbi protiv prouzokovača bolesti. Najčešće se primenjuju:
    -• bakteriološka i mikološka dijagnostika sa detekcijom intracelularnih mikroorganizama (Chlamidia, Mycoplasma, Ureaplasma)
    -• vrusološka dijagnostika (HPV tipizacija)

    Kondilomi - polne bradavice

    su bradavičasti izraštaji koji se javljaju obično u predelu spoljašnjih polnih organa i vagine ali se promene mogu videti i na grliću materice. Javljaju se kao posledica HPV infekcije (Humani papiloma virus) i prenose se seksualnim putem - tačnije razmenom sekreta. Obično se javljaju na spoljnim genitalijama žene, te se mogu uočiti kada su još u razvoju.
    Mogu se ukloniti medikamentima, hirurškim putem, laserom ili radiotalasima u opštoj ili lokalnoj anesteziji. S obzirom da su virusnog porekla, ponekad postoji mogućnost njihovog ponovnog pojavljivanja.

    ENDOMETRIOZA

    Endometrijum je sluzokoža koja oblaže unutrašnjost materice i koja se tokom menstruacije odbacuje zajedno sa krvnim ugrušcima. Endometrioza je stanje kod koga se tkivo endometrijuma (sluzokože materice) pojavljuje na mestima gde ovo tkivo ne bi trebalo da bude prisutno (na vagini, jajnicima, jajovodima, crevima, plućima itd.) Endometriotično tkivo je hormonski zavisno te je i bol tokom menstrualnog perioda najintenzivniji. Krvarenje iz takvog tkiva u ograničenom prostoru dovodi do stvaranje endometrijalnih cisti, iritacije susednih trbušnih organa i stvaranja ožiljaka. Zbog svega toga ovo stanje je često praćeno sterilitetom.

    POLIPI

    Polip je nabujalo tkivo na peteljci. Kod žena polipi najčešće nastaju zadebljanjem sluzokože materice odnosno sluzokože cervikalnog kanala pri čemu oni prominiraju - vire iz cervikalnog kanala te se mogu videti i golim okom. To su uglavnom dobroćudne izrasline koje se nakon uklanjanja (polipektomije) obavezno šalju na histopatološku analizu.

    CISTE NA JAJNICIMA

    Ciste su šupljine ispunjene različitom tečnošću. Razvoj jajne ćelije praćen je stvaranjem manjih cisti (folikula) u jajniku koje predstavljaju normalan nalaz. To su cistične formacije koje imaju svoju specifičnu funkciju, ne prelaze veličinu od 25 mm i za vreme ovulacije prskaju a njihov sadržaj omogući lakši transport jajašca kroz jajovod. Pored ovih funkcionalnih cisti (folikula) postoje i ciste koje se javljaju usled različitih bolesti jajnika. Ukoliko lečenje ne pruži zadovoljavajući efekat, primenjuje se hirurška intervencija.

    POLICISTIČNI JAJNICI (PCOS)


    PCOS - sindrom policističnih jajnika je pre svega hormonski poremećaj koji obuhvata niz simptoma praćenih ultrazvučnom slikom jajnika u kojima se subkapsularno nalazi niz sitnih folikula veličine do 8 mm. Sindrom je opisan 1905. godine od strane Stein-a i Leventhal-a kao skup simptoma: amenoreja (izostanak menstruacije), pojačana dlakavost i gojaznost udruženi s povećanim i policističnim jajnicima. Sindrom je praćen hiperandrogenemijom (povišenim nivoima muških polnih hormona). Povišeni nivoi testosterona deluju na lojne žlijezde pojačavajući seboreju i stvaranje akni. Delovanjem na dlačice maljavost postaje naglašena - hirzutizam muškog tipa.